Као основни узроци настале неравнотеже идентификоване су промјене у самој економској структури које су изазване преласком на тржишну економију, приватизацијом и појавом малих и средњих предузећа, док са друге стране, тржиште рада институционално није било спремно да одговори на те промјене.
Структурна неравнотежа на тржишту рада појава је карактеристична за готово све економије у транзицији. Она означава поремећај у структури или неусклађеност између понуде и тражње за радном снагом у погледу занимања, образовања, квалификација или регионалног распореда. Неусклађеност се јавља онда када тражња за једном врстом рада расте, док се тражња за другом врстом рада смањује у условима у којима се понуда рада, због различитих разлога, не може брзо прилагођавати. У том случају се нова радна мјеста у битним карактеристикама, попут квалификација, стручности и знања, локацијских преференција, разликују од оних радних мјеста која се укидају.

У развијеним економијама с флексибилним тржиштем рада отварање нових радних мјеста иде паралелно са затварањем постојећих тако да нова предузећа која су у експанзији апсорбују радну снагу отпуштену из предузећа чија је пословна активност у паду. У зависности од степена развоја тржишта рада и његове ефикасности, зависи и да ли ће таква неподударност на тржишту рада имати краткорочни или дугорочни карактер. Другим ријечима, уколико је тржиште рада спремно за транзиционе процесе који настају, утолико ће се брже и ефикасније ријешити проблеми образовне, квалификационе или локацијске неусклађености понуде и тражње на тржишту рада. Истовремено,веома је важно уочити који су узроци поремећаја структурне равнотеже на тржишту рада и на тај начин идентификовати ограницавајуће факторе за развој и отварање нових радних мјеста.

У том смислу као основни узроци настале структурне неравнотеже на тржишту рад у БиХ идентификоване су промјене у самој економској структури које су изазване преласком на тржишну економију, приватизацијом и појавом малих и средњих предузећа. Са друге стране, тржиште рада институционално није било спремно за настале структурне промјене а структурну неравнотежу или MISMATCH на тржишту рада још су додатно подстакли ратно наслијеђе, неријешени политички односи и недовољно хармонизовани прописи који регулишу ову област.

Прилагодавање тржишта рада структурним промјенама у привреди је неминовно и свако одлагање ће погоршати ионако тешку позицију. Земље које су прије отпочеле и брже провеле процесе рестуктурирања привреде и реформске процесе на тржишту рада и производа, већ имају директне резултате (мања стопа незапослености, побољшано учешће високо образовне радне снаге на тржишту рада, смањен јаз у стопи запослених/незапослених у односу на пол).

Подстицање конкурентског окружења за раст и развој МСП, отклањање улазних баријера за инвестирање како на интерном тржишту производа, тако и у саму земљу, је један од битиних предуслова да се покрене тржиште производа, наравно не рачунајући при том дефинитивно завршетак приватизације јавних предузећа и субвенција владе јавном сектору чиме се одлаже озбиљно приступање проблему рестуктурирања привреде.

Оно што прати раст и развој малих предузеца јесте потреба преквалификовања постојеће радне снаге чиме би требало да се позабаве институције на тржишту рада и то на активан начин уз истовремену реформу система образовања, ради што бољег подударања понуде и тражње на тржишту рада. Добра пракса може се пронаћи и у непосредном окружењу и земљама у регији, прије свега могуци модули за рад институција које се баве преквалификацијом радне снаге одраслих чије стручне способности више не задовољавају потребе савременог радног мјеста а примјери се могу наћи у Словенији премда је и Хрватска доста напредовала на том пољу. Развијање универзалних вјештина, новим тржишним трендовима треба прилагодити и образовни систем, као „главни инструмент за смањење структурне незапослености“. Потребно је више радити на универазалним вјештинама (језици, компјутерска писменост, комуникацијске вјештине, математика,…) које омогућавају флексибилност и брз прелазак из занимања у занимање. Такође, већа би се брига требала посветити цјеложивотном образовању и мјерама активне политике запошљавања. Претпоставке за то су побољшање квалититета образованих институција, повећање издвајања за образовање али и ефикасније трошења новца, те веће учешће приватног сектора у цјелокупној реформи образовања

Коначно, потребно је учинити додатне напоре како би предузетништво постало основна покретачка снага, посебно имајући на уму недостатак предузетничке традиције и културе што је карактеристика, не само Босне и Херцеговине, већ и земаља у окружењу.