Цивилно друштво земаља западног Балкана за нову врсту дијалога са доносиоцима одлука из региона и ЕУ.
Форум цивилног друштва земаља западног Балкана одржан је у склопу Бечког самита о будућности западног Балкана, који је окупио највише представнике ЕУ и региона. Форум је био јединствена прилика за представнике цивилног друштва из земаља југоисточне Европе да изразе своје мишљење о актуелним друштвеним и економским изазовима и ситуацији у области цивилног друштва те да формулишу конкретне захтјеве према високим представницима Европске уније, земаља чланица и влада земаља западног Балкана. Почетак рада Форума била је дебата у којој су учествовали регионални представници цивилног друштва и највиши званичници држава западног Балкана и ЕУ на теме јачања регионалне сарадње, слободе изражавања и стварања нових радних мјеста и просперитета. Један од закључака јесте да земље западног Балкана треба да развију активну политику тржишта рада, која ће укључивати све актере као одговорне партнере. Фокус треба да буде на подршци производњи и стварању додатне вриједности, узевши у обзир економску структуру засновану на нано, малим и средњим предузећима. Наглашено је и да је неопходно укључивање цивилног друштва на самом почетку економског планирања, нпр. кроз националне економске савјете које би чинили политичари, научници, послодавци, синдикати, цивилно друштво те локална научна заједница.

Посебно мјесто заузела је тема регионалне сарадње у збрињавању избјеглица са Блиског Истока. Форум представља почетак нове врсте сарадње цивилног друштва на нивоу западног Балкана и дијалога према доносиоцима одлука, и то не само према домаћим, већ и према ЕУ.

Препоруке цивилног друштва које су пренесене лидерима присутним на Форуму су сљедеће:

Радити на успјешном стварању нових радних мјеста у читавом региону – развој просперитета стварањем заједничког тржишта рада кроз сљедеће области:

Повећање производње ради балансирања са растућом потрошњом. Свака земља би требала да развије сопствене економске моделе на основу својих компаративних предности, структуре и компетенција.
Снажна подршка за МСП и развој локалних производних капацитета.
Модернизација и подршка пољопривредном сектору кроз конкретну помоћ у виду микрокредита и потребних едукација и савјетовања. Запошљавање у руралним срединама је кључно за спрјечавање миграција “село-град”.
Предузетништво и иновације као носиоци развоја.
Формирање репрезентативних регионалних, националних и и локалних економских савјета.
Склапање заједничких регионалних споразума.
Побољшање квалитета живота и заштите потрошача.
Развијање активне политике тржишта рада и борба против сиве економије.
Регионалну сарадњу јачати кроз узајамну изградњу повјерења и суочавање са прошлошћу, јачање људских капацитета и размјену искустава добре праксе те активније укључивање цивилног друштва и мрежа цивилног друштва као носилаца сарадње.

Обезбиједити слободу изражавања и рад незавнисних медија кроз јачање правне заштите и радних услова новинара, омогућавање независног рада јавним емитерима, транспаретно финансирање јавних емитера, њихову транспарентну структуру и спрјечавање монопола на тржишту медија.

У препорукама се наводи да је неопходно да све државе региона спроведу реформе комплетног система образовања, од вртића до универзитета, који би поштовао захтјеве и потребе на тржишту рада, како се не би стварале нове армије незапослених младих људи који су изгубили сваку наду у систем и друштво.

Форум је одржан у организацији Фондације “Ерсте”, Фондације “Фридрих Еберт”, Ренер института и уз покровитељство аустријског Савезног министарства иностраних послова и европских интеграција. Поред представника невладиног сектора из земаља западног Балкана учесници Форума били су и премијер Србије Александар Вучић, премијер Албаније Еди Рама, европски комесар за политику сусједства и преговоре о проширењу Јоханес Хан, министар иностраних послова БиХ Игор црнадак, министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић, те бројни други високи званичници.

Центар за истраживања и студије ГЕА на Форуму је представљао Огњен Ђукић, програмски директор.