| admin | |
| 03.01.2013. | |
| Download | |
Центар за истраживања и студије ГЕА је аутор анализе буџета Републике Српске и Економске политике за 2013. годину. Анализу можете преузети изнад.
Крај године коју испраћамо био је у РС један од најбурнијих периода од почетка свјетске економске кризе. Иако су буџет и економска политика традиционално врућа тема, ове године су атмосферу наелектрисале мјере штедње, а посебно смањење плата дијелу буџетских корисника за десет одсто. Ти резови извели су раднике на улице, чиме је социјални дијалог послије неколико година окончан протестима.
Неповољна макроекономска кретања током цијеле 2012. године, неизвјесност коју носи 2013. година, те повећан износ за сервисирање спољног дуга кључна су ограничења која су утицала на висину и структуру буџета за 2013. годину. Ипак, буџет и мјере Економске политике нуде потенцијално два побољшања у јавним финансијама РС, која се огледају у заустављању тренда раста јавног сектора и поправљању струкутре јавних расхода. Да ли ће ова потенцијална побољшања бити реализована зависи од начина имплементације предложених политика и могућности постизања консензуса са социјалним партнерима.
То су с правом потенцирали и представници пословне заједнице поручивши да није толико важно да ли су они задовољни мјерама из Економске политике за 2013. годину, већ да је много битније колико ће оне бити досљедно примијењене и реализоване како би зацртани циљеви били остварени. Упозорење привредника потпуно је логично, јер мјере предвиђене економском политиком у претходним годинама нису досљедно спроведене. Поред неспорног утицаја свјетске економске кризе на привредна кретања у РС, постојећем стању су значајно допринијели и одређени фактори на које је Влада донекле могла утицати.
Досљедна реализација мјера из Економске политике важна је и због тешке тренутне економске ситуације, јер РС у 2013. годину улази у рецесији, која је највећим дијелом посљедица пада индустрије, пољопривреде и грађевинарства. Током ове године дошло је и до повећања спољнотрговинског дефицита, стопе незапослености, али и броја пензионера, што додатно усложњава економску ситуацију. Стање у финансијском сектору је нешто повољније захваљујући повјерењу у конвертибилну марку, док се као највећи проблем намеће и даље висок удио неквалитетних кредита у укупном пласману, посебно када су у питању зајмови привреди.
Са сличним изазовима суочавају се и Србија и Хрватска као наши најзначајнији спољнотрговински партнери, а опоравак цијелог региона умногоме ће зависити од кретања у земљама ЕУ.