Најава Владе Републике Српске о увођењу неопорезивог дијела дохотка у износу од 200 КМ је свакако добродошла мјера, али узимајући у обзир макроекономска дешавања, стање на тржишту рада и мјере које предузимају земље из ЕУ и региона, сматрамо да није довољна и да постоји потреба за њеном надоградњом.
Ова студија се бави једном од кључних мјера неопходних за успјешније функционисање тржишта рада у РС и ФБиХ – смањење високог оптерећења рада порезима и доприносима.
У студији документујемо да је приходе који би се у кратком року изгубили због провођења ове мјере могуће надокнадити повећањем индиректних пореза, на начин да укупно пореско оптерећење остане непромијењено или чак смањено. Ова мјера (смањење опорезивања рада уз повећање пореза на потрошњу) назива се „фискална девалвација“, јер симулира ефекат девалвације валуте једне земље. Ово је због тога што се смањењем опорезивања рада смањују трошкови домаће радне снаге, са једне стране, а кроз повећање пореза на потрошњу (нпр. стопе ПДВ-а) поскупљује цијена увозних производа и услуга, са друге стране.
„Порески клин“, разлика између бруто плате и нето плате, је изразито висок и у ФБиХ и у РС и креће се око 40%. То значи да од 100 КМ које послодавац исплати за једног регистрованог радника само 60 КМ стиже у руке том раднику. У поређењу са другим земљама, пореско оптерећење за нископлаћена занимања је међу највишим у Европи.
Велики број земаља чланица ЕУ, као и земаља из региона, нпр. Хрватска у 2012 г. и Србија (у најави) под притиском пораста незапосленост су већ прибјегле или прибјегавају овој мјери, јер она појачава међународну цјеновну конкурентност.
Важно је напоменути да се ова мјера сматра посебно ефикасном за земље које имају фискни девизни курс и ПДВ са једнинственом стопом. БиХ је једна од ријетких земаља која испуњава оба услова.
Према калкулацијама на бази података из 2012. године, повећање стопе ПДВ-а за само 1 процентни поен би створило до 186 милиона КМ додатних прихода на нивоу БиХ. На примјер, тиме би у ФБиХ било могуће смањити стопу пореза на доходак на 5%, а у РС увести неопорезиви дио дохотка од 300 КМ мјесечно. Ако би се исти износ прихода усмјерио на растерећење рада 1/3 укупног броја запослених са најнижим платама у ФБиХ и РС, било би могуће смањити њихов порески клин за преко 9 процентних поена. То би, на примјер, створило могућност за увећање њихове нето плате за око 16%, а да трошкови рада за послодавце остану исти.
Смањење опорезивања рада пропорционално повећању стопе ПДВ-а од 1 процентни поен је овдје дато само као примјер. Међутим, предлажемо озбиљно разматрање смањења пореза и доприноса на доходак и изнад приходовно неутралног нивоа. То би било могуће када би се, поред повећања прихода од ПДВ-а, један дио средстава за ову реформу обезбиједио кроз фискалне уштеде.