Разматрање Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима на посебној сједници НСРС 4. марта 2015.

Пакетом закона који ће бити разматрани на 7. посебној сједници Народне скупштине Републике Српске 04. марта предвиђено је смањење укупне стопе доприноса на плату за 1,4 процентна поена (и то стопе здравственог осигурања за 1 п.п., стопе доприноса за дјечију заштиту за 0,1 п.п. и стопе за осигурање од незапослености за 0,3 п.п.). Тиме се укупно пореско оптерећење рада снижава на 36,9% у односу на бруто плату. У образложењу Влада Републике Српске наводи да је приступила овом смањењу опорезивања рада са циљем „креирања оптималног пореског оптерећења, те давања подршке очекиваном привредном расту, повећању запослености и економском развоју Републике“. Да ли се овим потезом заиста креира оптимално пореско оптерећење рада и у којој мјери он може допринијети привредном расту и повећању запослености?

Ако посматрамо кретање укупног пореског оптерећења рада („пореског клина“) у посљедњих пет година, одмах нам упада у очи да је до 2011. године ово оптерећење било ниже у односу на оптерећење које бисмо добили са предложеним измјенама. Наиме, порески клин је до фебруара 2011. године износио 35,7% просјечне бруто плате у Републици Српској, а након тога је скочио на рекордних 39,7% и био на том нивоу све до фебруара прошле године када је враћен неопорезиви дио плате, али у износу од 200 КМ, што је порески клин смањило на 38,2%, колико износи и данас.

Примјеном предложеног Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима, порески клин за просјечну бруто плату би се смањио на 36,9%, што је још увијек за цијелих 1,2 процентна поена више у односу на период прије фебруара 2011. године. Према томе, у периоду 2011.-2015. имали смо једно повећање, а након тога једно смањење и сада друго најављено смањење пореског клина, које његову висину враћа близу, али још увијек изнад нивоа почетног стања, што се може видјети и на графикону испод.

Из овога се може закључити да предложено смањење стопе доприноса од 1,4 п.п., иако добродошло, не представља значајан заокрет у области опорезивања рада у Републици Српској. Оно отклања само један дио додатног пореског оптерећења који је уведен у фебруару 2011. године, када је укинут неопорезиви дио плате од 250 КМ и повећана стопа пореза на доходак са 8% на 10% као и укупна стопа доприноса са 30,6% на 33% бруто плате. На неки начи, могло би се рећи да се овом мјером наставља ићи у круг, али се не излази из оквира постављених досадашњим политикама у области опорезивања рада.

О посебном значају пореског растерећења трошкова рада за Републику Српску и Федерацију ГЕА је већ писала указујући на посљедице тренутног стања, као и на алтернативне изворе прихода и могуће уштеде. Поново наглашавамо да су потребна много већа смањења у овој области уколико желимо да таква мјера има значајнији ефекат на запошљавање и економску активност. О томе свједочи и званична препорука Европске комисије свим земљама чланицама ЕУ да смање опорезивање рада, које је сврстано у групу пореза који су најштетнији за економски раст. Данас чак и у Европи постоје земље са значајно нижим пореским клиновима, од којих можемо издвојити Швајцарску (19,2%), Ирску (21,1%) и Исланд (28,7%), али и Хрватску (30,4%), Црну Гору (33%) и Бугарску (33,6%). Изван Европе да и не говоримо: САД (29,3 %), Израел (20%), Кореја (19,8%), Нови Зеланд (16,9%), Мексико (15,5%) и Чиле (7%!).

Због тога предлажемо нови приступ пореској политици у Републици Српској који подразумијева значајније пореско растерећење рада уз одмјерено повећање неких других пореза који имају мање штетан ефекат по економски раст и запошљавање. Да бисмо могли рећи да је пореско растерећење рада значајније оно мора снизити порески клин на ниво који је осјетно испод нивоа који смо имали до фебруара 2011. године, када је износио 35,7% бруто плате. Нпр., када би то било 33%, онда бисмо заиста могли рећи да се ради о заокрету и важној структурној реформи која ће имати утицаја на економске токове и дешавања на тржишту рада.