Нове фискалне мјере – пут у неизвјесност
Урађена анализа показује да дугорочно негативни економско-социјални ефекти нових фискалних мјера значајно премашују очекивано повећање пореских прилива које ће ове измјене обезбиједити. Ове фискалне мјере могу само привремено одгодити неизбјежне реформе, док у међувремену пријети опасност да се постојећи проблеми додатно увећају
У наставку доносимо кратак преглед аргумената за и против повећања пореза и доприноса, укидање неопорезивог дијела дохотка и увођење опорезивања дивиденде и капиталне добит.
Аргументи за:
- Основни циљ ових измјена јесте повећати приходе буџета и фондова у свјетлу пораста буџетског дефицита и дефицита Фонда ПИО, Фонда здравственог осигурања и Јавног фонда за дјечју заштиту.
- Укидање неопорезивог дијела дохотка благо поједностављује администрацију пореских пријава пореза по одбитку.
- Увођењем опорезивања дивиденде и капиталне добити законски се повећава пореска основица, тј. обухватају се нове врсте прихода порезом на доходак.
Аргументи против: (повећане стопе пореза и доприноса на доходак грађана)
- Ова мјера има негативан ефекат на одржавање постојећих и стварање нових радних мјеста. Постоје бројна истраживања која доказују да повећање опорезивања рада има негативан утицај на запосленост, те да стимулише запошљавање на црно. У том смислу, тајминг ступања на снагу ове мјере је посебно неповољан, имајући у виду негативне трендове на тржишту рада РС у току 2010. године (пад броја запослених за 9.480 лица у РС у септембру 2010. године у односу на исти мјесец претходне године; пораст броја незапослених за 5.807 лица у току 2010. године).
- У том смислу, негативан утицај ове мјере на запошљавање биће посебно изражен код лица са ниже плаћеним занимањима, у складу са њиховом ниском преговарачком моћи на тржишту рада. Ова лица могу очекивати отежане изгледе за запошљавање и смањење властитог нето дохотка на уштрб повећаних пореза и доприноса.
- У кратком року, подизање пореске стопе на доходак донијеће скромно повећање прихода, с обзиром на тода приходи од пореза на доходак имају релативно мало учешће (10%) у укупним приходима. Према пројекцијама Владе РС, приходи од пореза на доходак ће се у 2011. години повећати за 14 милиона КМ или око 0,4% консолидованог буџета РС.
- У средњем и дугом року ова мјера може донијети и негативан ефекат по пореске приходе, након што у привреди буду материјализовани негативни ефекти на запошљавање и кроз повећан рад на црно.
- Иста мјера је у супротности са једним од девет кључних краткорочних приоритета за БиХ у процесу придруживања ЕУ утврђених од стране ЕУ кроз “Европско партнерство са БиХ”. Овај приоритет за БиХ гласи: “Смањити структуралне ригидности које нарушавају функционисање тржишта рада, посебно опорезивање рада…, како би била повећана укљученост и стопа запослености”.
- Подизање стопе доприноса свакако није рјешење за постојеће проблеме у пензионом и здравственом систему. Бојимо се да ће ова мјера утицати на поновно одгађање или успоравање рјешавања структурних проблема у овим областима. У складу с тим, свакако треба подржати спровођење реформи првог стуба пензијско-инвалидског осигурања као и нагласити значај увођења тржишног принципа за што већи број здравствених услуга које се финансирају из Фонда здравственог осигурања.
