Као што је познато, Влада Републике Српске је покренула иницијативу за увођење диференциране стопе ПДВ-а, и то стандардне стопе од 22% и ниже стопе од 10%, која би се примјењивала на основне прехрамбене производе.
Као основни циљ ове мјере наводи се побољшање положаја социјално угрожених категорија становништва кроз смањење цијена основних прехрамбених намирница.
Наравно, познато је да се од ове мјере очекује и повећање прихода који би надомјестили очекивани пад прихода усљед смањења стопе доприноса за 1,4% (предвиђеног нацртом Закона о измјенама и допунама закона о доприносима). Због тога су ове двије иницијативе покренуте паралелно. У исто вријеме је покренута и иницијатива за увођење специфичне акцизе на цигарете (0,30 КМ на паклу цигарета) и додатне акцизе на пиво (0,15 КМ по литру) од које се такође очекују додатни приходи.
Ове мјере представљају потезе у складу са препорукама које ГЕА заговара већ дуже вријеме, а то је прекомпозиција пореског оптерећења у правцу смањења опорезивања рада, као једног од пореских облика који су најштетнији за економски раст и запошљавање, и евентуалног повећања пореза са мање штетним ефектима, као што су порези на потрошњу и имовину. Наша ранија саопштења на ту тему се могу пронаћи овдје, као и студија под називом „Како до нижег опорезивања рада без штете за јавне фондове“.
О томе да би смањење опорезивања рада требало бити знатно веће од предложених 1,4% да дође до значајнијег утицаја на тржиште рада смо недавно писали.
Међутим, у предложеним мјерама се крије и једна велика опасност на коју желимо указати, а то је приједлог за увођење диференциране стопе ПДВ-а. У чему се крије та опасност? О овом питању смо писали још 2011. године након тадашње најаве Владе Републике Српске да ће покренути исту иницијативу. Овом приликом ћемо навести исте и додати још неке аргументе против диференциране стопе ПДВ-а.
Прије свега, увођење више ПДВ стопа многоструко компликује читав порески систем и неминовно води до раста пореске евазије. Нпр. један пекар ће имати финансијски мотив да продају својих колача региструје као продају хљеба (по сниженој стопи) и тиме плати мањи износ ПДВ-а задржавајући уз то право на поврат комплетног улазног ПДВ-а. Да су вишеструке ПДВ стопе проблем и за много развијеније земље показали су примјери Велике Британије, Швајцарске и многих других земаља. О истом проблему говори и „Студија о импликацијама диференцираних стопа ПДВ-а у БиХ“ коју је урадило Одјељење за макроекономске анализе Управног одбора Управе за индиректно опорезивање. У овој студији се наводи да чланице ЕУ данас због снижених стопа и ослобађања успију наплатити тек 55% потенцијалних прихода од ПДВ-а, те да се ЕУ одлучила за приступ новој ПДВ стратегији. Европска комисија у ствари сматра идеалним систем ПДВ-а који се темељи на јединственој стопи, широкој пореској основици и минималном опсегу ослобађања. Студија закључује да је „систем ПДВ-а у БиХ врло близу идеалног модела којег заговара ЕУ“. Издашност ПДВ прихода који се данас остварују свакако служе у прилог овој тези. Не треба заборавити да ПДВ данас представља далеко највећи извор пореских прихода у БиХ. Према подацима за 2014. годину, ПДВ приходи су на годишњем нивоу износили 3,2 милијарде КМ, што је представљало 31,6% укупних пореских прихода за све нивое владе у БиХ (видјети графикон испод).
Извори података: Одјељење за макроекономске анализе Управног одбора УИО и Дирекција за економско планирање БиХ
Напомињемо да је веома тешко процијенити фискалне ефекте увођења више ПДВ стопа, узимајући у обзир ограниченост расположивих података о структури домаће потрошње и немогућности да се процијени у којој мјери би читав порески систем успио одговорити на много захтјевније услове у погледу регулативе, примјене и контроле пореских обвезника. Ова мјера укида основну предност постојећег ПДВ система, а то је његова једноставност, и призива старе бољке пореза на промет.
Због тога, иницијатива за увођење диференциране стопе у БиХ помало личи на „отварање Пандорине кутије“. Подсјећамо да искуства других земаља показују да након увођења диференциране стопе ПДВ-а долази до снажних политичких притисака за уврштавање додатних производа на листу са смањеном стопом, што за резултат има постепено продуживање ове листе и даљег урушавања приходовног потенцијала ПДВ-а. Чињеница да у великом броју европских земаља постоји више ПДВ стопа никако не значи да је то најквалитетније рјешење, већ само потврђује тврдњу да је веома тешко зауставити овај процес једном кад се уђе у диференцирање ПДВ стопа.
Поред тога, познато је да смањење пореске стопе за прехрамбене производе врло често не води до пропорционалног смањења њихових цијена, с обзриром на нееластичност потражње за овим производима и настојања трговаца да један дио пореског смањења искористе за повећање марже. Због тога су социјални ефекти ове мјере веома ограничени, поготово што и богати слојеви становништва конзумирају исте производе, чак и у већем обиму него социјално угрожени. Наведена студија се позива на закључак ОЕЦД-а да су „јединствене стопе ПДВ-а, комбиновано са директним трансферима сиромашним слојевима, далеко ефикасније него да се диференцираним стопама ПДВ-а настоје остварити циљеви дистрибуције“. Европска комисија се такође залаже за систем циљаних социјалних трансфера који могу имати много веће ефекте, с обзиром на виши ниво прихода од јединствене ПДВ стопе.
Узимајући све наведено у обзир, предлажемо да се озбиљно размотри укидање иницијативе за увођење диференциране ПДВ стопе. Поново напомињемо да су све процјене приходовних ефеката ове иницијативе веома непоуздане. Са друге стране, то није случај ако би се радило нпр. о промјени у висини јединствене стопе, али сматрамо оправданим повећање јединствене стопе само у случају радикалног смањења опорезивања рада (које би требало бити много значајније од сада предложеног смањења од 1,4% бруто плате). И у овом случају би се требало циљати на снижење заједничког пореског оптерећења (порези на потрошњу плус опорезивање рада), које би требало бити омогућено кроз уштеде на расходовној страни јавних буџета, на првом мјесту у области административних трошкова.
У наведеном контексту, у потпуности подржавамо иницијативу за увођење специфичне акцизе на цигарете и додатне акцизе на пиво као посебне облике пореза на потрошњу.