На приједлог Владе Републике Српске у јуну мјесецу је по хитном поступку усвојен Закон о посебном доприносу за солидарност, који је увео додатни допринос на плате у висини од 3% нето плате.
У образложењу закона је наведено да се ово оптерећење равномјерно распоређује између запослених и послодаваца (по 1,5%), да ће средства бити уплаћивана у Фонд солидарности за обнову Републике Српске и користити се за санацију штете изазване поплавама. Наплаћивање овог доприноса ће трајати једну годину, а Министарство финансија очекује да ће у том периоду бити прикупљено око 65 милиона КМ.

Да ли је ово оправдана мјера и који су њени ефекти?

Главни позитивни ефекат је свакако очекиваних 65 милиона КМ који ће бити уплаћени у Фонд солидарности за санацију посљедица поплава. Међутим, ако узмемо у обзир да штета од поплава у РС према посљедњим процјенама премашује 2 милијарде КМ, онда видимо да ће средства скупљена на овај начин покрити само око 3% укупне потребе. У контексту тих размјера можемо закључити да ова мјера има готово симболичан карактер.

Са друге стране, увођење додатних доприноса на рад представља озбиљан отежавајући фактор за пословање с обзиром на горућу потребу за пореским растерећењем трошкова рада. О величини овог проблема Центар за истраживања и студије ГЕА је већ писао и објавио студију са препорукама и примјерима мјера које су у овој области посљедњих година предузеле земље из региона и ЕУ. Напомињемо да пореско оптерећење трошкова рада у РС након овог повећања износи око 65% у односу на нето плату. И прије овог повећања, наведено оптерећење је представљало једно од највиших у читавом региону, што је за резултат имало низ негативних ефеката – дестимулација стварања нових радних мјеста, непријављивање запослених (рад „на црно“) и пријављивање запослених са минималном платом (рад „на сиво“).

У којој мјери ови доприноси за солидарност имају заиста солидарни карактер?

У образложењу закона стоји да пола од додатних 3% доприноса пада на терет послодаваца, а пола на терет запослених – по 1,5%. Међутим, ако послодавац смањи нето плату запосленом за 1,5%, онда ће он ефективно пребацити сав нови порески терет на запосленог. Економска теорија и пракса нам говоре да ће се ново пореско оптерећење расподијелити између двије стране у складу са њиховом преговарачком позицијом на тржишту. У случају тржишта рада РС, узимајући у обзир високу стопу незапослености, јасно је ко има већу преговарачку моћ у највећем броју појединачних случајева – послодавац. Ово је посебно тачно за запослене са нижим квалификацијама, јер је потражња за овим радним мјестима највећа. У случајевима гдје је маневарски простор послодавцу ограничен колективним или појединачним уговором, он ће бити додатно мотивисан да отпусти или одјави таквог радника, посебно ако истој пракси прибјегне и његова конкуренција. Према томе, у стварности ће се негативни ефекти овог пореског терета углавном превалити на запослене, и то посебно на оне са ниже плаћеним занимањима. У РС укупно има 240 хиљада запослених којима се уплаћују (или барем обрачунавају) доприноси. То је отприлике свака четврта радно способна особа.

Ова мјера не обухвата барем 68 хиљада радника који нису пријављени (раде „на црно“), као и њихове послодавце. Она такође не обухвата ни зараде које остваре лица по основу профита, дивиденде, издавања имовине или дознака из иностранства. Из тога можемо видјети да је мјера веома уско усмјерена и да изоставља оне облике примања које остварују виши социјални слојеви становништва.

Коју су друге могуће опције солидарне фискалне политике?

С обзиром да порези и доприноси на плату спадају у групу пореза који имају најштетнији утицај на економски раст и запошљавање, потребно је прибјећи повећању других врста пореза, уколико се желе остварити додатни приходи. То су нпр. порези на имовину, потрошњу луксузних производа или ПДВ. Према калкулацијама из посљедње студије на ову тему, повећање стопе ПДВ-а за само 1 процентни поен би обезбиједило отприлике исти износ прихода као и допринос на лична примања за солидарност од 3%. То је због тога што ПДВ има значајно већу пореску основицу. Уколико желимо да створимо здравије предуслове за стварање нових радних мјеста неопходно је ићи према значајном пореском растерећењу рада.

Укупни трошкови за бруто плате и накнаде свих нивоа владе у РС су за 2014. годину планирани у износу од 666 милиона КМ. То значи да би смањење ових трошкова у висини од 10% ослободило на годишњем нивоу средства у висини од 66,6 милиона КМ , што је и више од износа који се очекује од доприноса на доходак за солидарност. У ГЕА-иној недавној анализи утврђено је да је просјечна плата у јавном сектору већа за преко 60% у односу на просјечну плату у приватном сектору Републике Српске. Има ли овдје простора за солидарност?