• На овом догађају представљено је истраживање “Опорезивање рада и неформална економија” које је урадио Центар за истраживања и студије ГЕА у сарадњи са Унијом удружења послодаваца РС, а финанијски подржала Међународна организација рада.Округли сто под називом “Смањење опорезивања рада – пут ка економском расту” одржан је јуче, 14. јула 2016. у бањалучком хотелу Босна, у организацији Уније удружења послодаваца Републике Српске. Међу учесницима нашли су се представници послодаваца и синдиката, Владе Републике Српске, институција и фондова, академске и стручне заједнице, Свјетске банке, Делегације ЕУ у БиХ, удружења грађана те медија. Циљ организације овог догађаја је потицање стручне расправе и уопште дијалога о смањењу опорезивања рада као једном од значајнијих изазова који предстоје цјелокупном друштву.Истраживање је представио програмски директор Центра за истраживања и студије ГЕА, Огњен Ђукић, а кључни налази су сљедећи:
• Високе стопе опорезивања рада креирају финансијски „подстицај“ за неформалну запосленост, која представља један од кључних елемената неформалне економије. Када радник ради на црно, избјегава се плаћање свих фискалних и парафискалних обавеза у вези са његовим запослењем, прије свега пореза на доходак и доприноса. Ако је радник регистрован, али му се дио плате исплаћује „у коверти“ (ради на сиво), онда се избјегава плаћање једног дијела тих обавеза.
• Негативне посљедице неформалног запошљавања су вишебројне и укључују слабљење јавних прихода, утицај на услове и квалитет рада, нарушавање фер конкуренције међу предузећима, смањење употребе стандардних облика рада и повећање социјалног незадовољства.
• Негативан утицај неформалог запошљавања је најизраженији у случају ниско плаћених радника, јер обично те раднике оставља без здравствене заштите, пензије или осигурања од незапослености.
• Пореско оптерећење рада изражено учешћем пореског клина у просјечној плати у Републици Српској износи 38,5%. То значи да је из сваких 100 КМ за трошкове бруто плате у формалном сектору или 61,5 КМ нето плате, потребно издвојити у просјеку 38,5 КМ за плаћање пореза и доприноса.. Ово представља значајно повећање пореског клина у односу на 2008. годину и раније (период прије наступа економске кризе), чиме је Република Српска премашила просјек OECD земаља и приближила се просјеку у ЕУ.
• Генерално, ЕУ је простор високог пореског оптерећења на рад у поређењу са другим развијеним економијама, па је у стратегији Европа 2020 наглашено да „ …треба избјегавати подизање пореза на рад који намећу велике трошкове за радна мјеста, како је рађено у протеклом периоду“.
• Послодавци у Републици Српској идентификују висину пореза и доприноса на плату као један од највећих проблема за пословање у формалном сектору и сматрају да је потребно спровести реформу у овој области што прије.
• Знатан број међународних истраживања је, такође, сврстао порезе и доприносе на зараду међу главне узрочнике постојања неформалне економије.
• Ту је потребно навести и велики значај перцепције друштва о оправда
  ности дате висине пореског оптерећења и о квалитету услуга које пружа јавни сектор.
  Дефинисане су сљедеће препоруке:

1. Утврдити порески клин у Републици Српској на нивоу из 2008. године (када је за просјечну плату износио 32,7%) или ниже.
2. Смањење пореског клина дизајнирати на начин да оно буде најизраженије код ниских примања.
3. Ојачати квалитет рада и независност контролних органа.
4. Развити додатне стимулативне мјере за прелазак из неформалног у формални сектор.
5. Јачати друштвену одговорност и свјесност свих актера о негативним посљедицама рада у неформалном сектору.
6. Овај процес подржати кроз свеобухватну кампању јачања
   фискалне одговорности и транспарентности јавног сектора.
7. Све горе наведене мјере је потребно спровести у пакету.

Комплетан документ можете преузети овдје.

Погледајте прилог АТВ-а о овом догађају:

https://youtu.be/xDhh99cVnUE