Буџетска транспарентност и програмско буџетирање представљају важан дио реформи јавних финансија које Босна и Херцеговина треба спровести у процесу европских интеграција и усклађивања са захтјевима Поглавља 32 – Финансијска контрола.
Ове теме биле су у фокусу округлог стола “Ка захтјевима Поглавља 32 – Буџетска транспарентност и програмско буџетирање: од прописа до имплементације” који је окупио представнике институција свих нивоа власти, организација цивилног друштва и међународних партнера.
Учесници су разговарали о томе шта захтјеви Поглавља 32 конкретно значе за Босну и Херцеговину, посебно у погледу унапређења транспарентности јавних финансија, јачања институционалне одговорности и успостављања ефикаснијег система програмског буџетирања, усмјереног на резултате и ефекте јавне потрошње. Посебан нагласак је стављен на потребу да буџетски процеси постану разумљивији и доступнији грађанима, као и да буџети буду јасније повезани са стратешким циљевима и конкретним резултатима јавних политика.
Током дискусије учесници су представили искуства и изазове у вези са имплементацијом постојећих прописа и методологија у областима буџетске транспарентности и програмског буџетирања. Истакнуто је да, упркос одређеном напретку у објављивању буџетских докумената и развоју регулаторног оквира, пракса и даље показује значајне разлике међу институцијама и нивоима власти. Као један од кључних изазова наведена је ограничена повезаност између буџетских издвајања и јасно дефинисаних резултата и показатеља учинка, што отежава праћење ефеката јавне потрошње и процјену ефикасности политика и програма.
Представници институција, цивилног друштва и међународних организација посебно су нагласили да препреке ефикасном програмском буџетирању укључују недовољне административне и техничке капацитете, ограничене аналитичке ресурсе, неуједначену примјену методологија, као и потребу за додатним обукама и континуираном подршком институцијама које спроводе буџетске реформе. Такођер је истакнуто да транспарентност не подразумијева само формално објављивање буџетских докумената, већ и њихову доступност у отвореним, разумљивим и грађанима прилагођеним форматима.
У завршном дијелу округлог стола одржана је заједничка дискусија о препорукама и конкретним корацима за унапређење система јавних финансија у Босни и Херцеговини. Учесници су нагласили потребу за јачањем везе између буџета, стратешких приоритета и мјерљивих резултата, унапређењем доступности отворених буџетских података, развојем дигиталних алата за комуникацију са грађанима те осигуравањем снажнијег укључивања цивилног друштва и стручне заједнице у буџетске процесе. Такођер је истакнута важност међуинституционалне сарадње и континуираног дијалога између институција, цивилног друштва и међународних партнера како би реформски процеси били одрживи и усмјерени ка конкретним резултатима.
Округли сто је организован у оквиру активности усмјерених на јачање дијалога и размјену искустава о реформи управљања јавним финансијама и унапређењу буџетске транспарентности у Босни и Херцеговини које спроводи Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) са партнерским организацијама „Футура“ из Мостара и Центар за истраживања и студије – ГЕА из Бање Луке у оквиру пројекта ЛЕНС – Јачање капацитета организација цивилног друштва за праћење јавних буџета који финансира Европска унија.
Циљ пројекта је допринос борби против корупције кроз повећање нивоа праћења буџетске потрошње и кориштења јавних средстава на локалном нивоу, уз активно учешће цивилног друштва.